Miroslav Krleža
Jesenja samoća
Sve više sam, sve luđe sam,
sve tuđe i sve tužnije,sve tamnije,
sve sramnije,sve biva ružnije.
Sve hladnije, sve gladnije,
sve ledenije,samoća prazna,
jesenja,
a biva sve jesenije..
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment